СРЦЕ МАРИЈИНО.
ЖИВОТ И ВРЕМЕНА СВЕТЕ ПОРОДИЦЕ
"JA
JESAM"
ПРЕДГОВОР ЗА СРЦЕ МАРИЈИНУ: БОЖАНСТВЕНА ИСТОРИЈА ИСУСА ХРИСТА
У то време, Париз је био у празничном расположењу. Била је то двeстегодишњица Француске револуције, 1989. године. Управо сам напунио 33 године.
Плоштад де ла Тур Сен-Жак, универзално познат као Жарден ду Шателет, био је моје омиљено место у тим данима. Небо је блистало у својим најлепшим летњим нијансама. 14. јула 1989, док сам гледао његову савршену плаву боју, Дух ми се јавио. Ко је био Наполеон? Ко је био Карло Велики? Који човек рођен од жене може да се похвали да је створио Непобедиву цивилизацију, опседнуту од стране Света, Пакла и Смрти век за веком, током два миленијума? У поређењу са Делом Исуса Христа, шта су достигнућа Наполеона? А ипак, Исус Христос је остао 'Онај Непознати'.
"Написаћу Твоју Причу: БОЖАНСТВЕНУ ИСТОРИЈУ ИСУСА ХРИСТА." То је био одговор моје душе. "Свет ће Те познати онако како Те ја познајем, Оче наш који си на Небесима.
"
Те ноћи Дух је пружио Своју Руку нада мном и ја сам заспао у наручју Госпође париске.
У зору се подигла бура, подигла ме у своје наручје и одложила ме код куће мојих родитеља. Затворила сам се у Јавној библиотеци и почела да прождирем књиге: Историја хришћанства, Историја реформације, Историја Европе, Светска историја, Наука и филозофија, Теологија и психологија, Есеји и енциклопедије.
До краја године, једва сам чекао да дам облик Првом рукопису. Требало ми је место далеко од свега, сав светски временом да удихнем живот у БОЖАНСТВЕНУ ИСТОРИЈУ ИСУСА ХРИСТА.
Ветар Духа поново се подигао и понео ме у Лондон.
Током те зиме 1990. и пролећа 1991. године, испунио сам између 800 и 900 страница Првог рукописа БОЖАНСТВЕНЕ ПОВЕСТИ. Мој Отац на небу није деловао задовољно као ја. Уништио сам тај Први рукопис и кренуо ка Јерусалиму.
Прешао сам Европу у светлу јарке звезде и прешао Велику Море на крилима Сребрне Голубице.
На даљем крају Великог Мора, у зору сија кула као најмоћнији светионик на свету. Хаифа. Света Земља.
Из Хаифе путовао сам даље за Назарет. Посетио сам Цркву Благовештења. Након кратке станице у Тел Авиву, наставио сам пут ка Светом Граду.
Када сам стигао у Јерусалим, град је био у стању ратног узбуна. Ирак је управо нападнуо Кувајт. Била је 1991. година. Антиционистичка реторика новог хероја ислама, користећи универзалну мржњу муслиманског света према Јеврејима као уједињујућу силу да окупи све фундаменталисте широм арапског света за своју ствар, позивала је – према израелским паравојним новинама – на употребу нуклеарног оружја, посебно неутронске бомбе, против било каквог упада на границе Израела.
Сместио сам се у Старом граду, унутар зидина Светог Јерусалима. Суживот између Израелаца и Арапа био је подједнако нормалан као и обично међу мирним грађанима. Напетост се осећала на путу од Јерусалима до Витлејема. Нисам дошао у Израел да судима никоме; дошао сам да осетим земљу у чијој је историји Син Божји дошао на свет. Покренут Духом, баш као што ветар скида мртве листове са дрвета, мој Отац на небу одмахнуо је из мојих руку грешком којој сам дао слободне узде. Освобођен од заблуда света, јахао сам крила Сребрне Голубице и пловио преко вода Великог Мора назад у Лондон.
Изнајмила сам студио у Финсбери парку. Затворила сам врата и села, одлучна да не напустим студио док не завршим ПРИЧУ коју сам последњих неколико година гоњала.
Око Британског музеја открио сам половне књижаре. Претворио сам свој студио у путовање кроз време до дубина ума ере Сина Човечијег. Била је ту врата кроз која нико никада није прошао, и ја сам морао да прођем кроз њих.
То се догодило те новембарске ноћи 1994. Непобедиви сан ме је обузео. У зору сам отворио очи.
Врата испред којих сам чекао била су отворена. Ушао сам и видео. Као што мајка отвара своје срце свом детету, Мајка мог Оца који је на Небу отворила је Своје мени. Не схватајући то, читавих тих година тражио сам Благо које је Мајка понела са Собом на Небо — то Благо које је Марија "чувала у свом срцу".
Како је Марија упознала Јосифа, ко су били Захарија и Елисавета, ко су заправо били познати Исусови браћа и сестре. Све — апсолутно све — она је знала све о свом Сину. Ко боље од сопствене мајке може да зна ко су њен син, отац, муж, породица и историја?
То Мајчино Срце било је кутија за драгуље у којој је Марија чувала сав тај Знак, који ја данас, син Божји, из Дома Христовог, отварам — по Вољи Божјој — целом свету.
Оно што сам ја, Кристо Раул, видео у Мајчином Срцу јесте оно што ћете у наставку прочитати. |