СРЦЕ МАРИЈИНО.
ЖИВОТ И ВРЕМЕНА СВЕТЕ ПОРОДИЦЕ
"JA
JESAM"
PROLOG
U danima
dvestogodišnjice Francuske revolucije, u Parizu, Sin Božji me je inspirisao
ovom Božanskom pričom. Odmah sam se bacio na posao. Napustio sam
Pariz, vratio se na jug, zaključao se među knjige, i krenuo da
počnem od početka, to jest, da otkrijem šta je bio razlog za tu
dokumentarnu prazninu kroz koju je konfuzija našla pristup srži problema i
rodila tu planinu knjiga koja, koristeći Heroja Jevanđelja kao
izgovor, oživljavala likove od mastila bez ikakvog kontakta sa Pravim Sinom
Marijinim. Bogorodica Nazareća.
Potreba da putujem u
vreme Rođenja dovela me je do Biblioteke Britanskog muzeja.
Sa dolaskom
sledećeg proleća prestao sam da tražim u knjigama ono što nisam mogao
da nađem u njima. Spakovao sam se i otišao u Jerusalim. Prešao sam Evropu
u svetlosti sjajne zvezde i prešao more na talasima srebrne golubice. Sveta
zemlja!
… "zemlja",
... viče iz svetionika Kolos Haife. "Dobrodošli u Svetu zemlju."
Otišao sam u
Nazaret. Posetio sam Hram Blagovesti. Nakon kratkog zaustavljanja u Tel Avivu
nastavio sam put ka Svetom gradu.
Kada sam stigao u Jerusalim, grad je živeo u
vanrednom stanju. Irak je upravo napao Kuvajt.
Anticionistički diskurs novog heroja islama, koristeći univerzalnu
mržnju muslimanskog sveta prema Jevrejima kao hipervezu jedinstva sa uzrokom
fundamentalizma u arapskom svetu, zahtevao je - prema izraelskim paravojnim
novinama - upotrebu nuklearnog oružja, posebno neutronske bombe.
Dok Irak podiže talase
klicanja na palestinskim teritorijama, među gomilom čovek-oglas
obučen kao prorok hoda ulicom David, vukući apokaliptični znak:
"Kraj sveta se približava, dođite i popijte pivo. Pub El Profeta".
Bilo je to veoma
poučno putovanje. Popeo sam se na krila Srebrne golubice i plovio kroz
vode Velikog mora nazad na Stari kontinent.
Krenuo sam za London.
Nastanio sam se u Finsburi Parku, zatvorio vrata, otvorio svoju staru mašinu i
seo odlučan da ne napustim studio dok ne dobijem istoriju za koju sam se
borio poslednjih nekoliko godina.
Bila je to veoma duga
jesen, ali veoma plodna. Jednog dana u novembru te godine stigao sam do cilja.
Cilj koji sam trčao posle svih tih godina bio je blago koje je majka
čuvala u svom srcu: Srce Marijino.
Kako je Marija
upoznala Josipa, koji su bili Zaharija i Jelisaveta, ko su Isusova čuvena
braća i sestre zaista bili. Sve, apsolutno sve, znala je sve o svom Sinu.
On je to živeo i sve je to čuvao u svom srcu. I još uvek je bio tamo gde
je bio.
Ono što sam video u
Srcu Majke je ono što ćete sledeće pročitati.
|
