У ИМЕ ИСУСА ХРИСТА

 

Ova knjiga je imala svoj početak u maloj knjizi "Svetlost, istina i život", napisanoj u vojnom zatvoru Ferrol del Caudillo, Galicija, Španija, krajem 1978. godine, u danima promene episkopa u Rimu između Jovana Pavla I i Jovana Pavla II. Onaj koji mi je otvorio Vrata Svog Sveznanja znao je da će, od Neznanja do Znanja o svim stvarima, ta Mala Knjiga morati da napravi Put, uzak i dugačak, sve dok ne dobije telo koje ima Danas; put koji niko drugi do njen Autor ne bi morao da živi.

Njen autor, ja, Kristo Raul, napustio sam mornaričku kasarnu sa onom "malom knjižicom", napisanom rukom, koja će mi biti data da jedem, i koju sam jeo. Ta "mala knjižica" koja je bila slatka za moju dušu, slađa od svih bogatstava ovoga sveta, vremenom će mi biti gorka od najkiselijeg otrova.

Ali Stvorenje koje živi od Ljubavi Onoga koji Ga rađa zna Svoju sudbinu samo kada besne vetrovi i oluje, zemlja škripi i zidovi padaju, voda se diže i pada kiša građevine koja je, uprkos svojoj spoljnoj krhkosti, bila utemeljena na Steni.

Radosna, dakle, znajući da Bog ne napušta svoju decu, i pošto mi je obećana pobeda, započela sam svoje putovanje kroz vreme, poverenje u Reč Onoga koji me je rodio da donesem narodima Znanje o svemu, da im najavim Kraj Noći i Rođenje Novog Dana. Ali kako je to stvorenje moglo da zna da će Znanje o Snazi Dobra i Zla živeti u njegovom telu! Nepravda, strast, mržnja, prezir, siromaštvo... nisu li oni deo nauke o dobru i zlu?

Pošto je Bog usmeravao i usmerava tok istorije ljudskog roda od njegovog pada do obnove njegovog stvaranja, po Njegovoj odredbi: "Učinimo čoveka na svoju sliku i priliku", to jest Sina Božijeg, čoveka, izloženog svetu zarobljenom zakonu dobra i zla,  i iako je rođen na sliku svog Stvoritelja, on mora da živi svoj rast podložan Zakonu sveta.

Ova Knjiga sadrži Znanje o svim stvarima, onima sa Neba, onima sa Nebesa, i onima sa Zemlje. Kralj i Gospodar Univerzuma je taj koji daje, i videvši Njegovo delo kao dobro, On je taj koji šalje Svog Sina, kao što ga je poslao Njegov Otac.

Prošlost, sadašnjost i budućnost, to su linije na kojima duh inteligencije, na sliku i priliku božanske inteligencije, pokreće autora kroz knjige koje čine ovo delo.

Događaji su se odvijali na sledeći način:

 

Jednog od tih dana, tokom poslednje raskrsnice između milenijuma, Raul, mladić od 20 godina, prizvao je Sina Božijeg. Popeo se na planinu, ostavio svet i sve njegove vrednosti iza sebe i stao pred Boga sa morem pitanja koja su mi gorila. Taj mladić je skočio na drugu stranu sumnje.

Bez sumnje, Raul je stajao pred svojim Stvoriteljem.

Za Raula, vreme sumnje je prošlo. Bog postoji sa sigurnošću da Sunce i zvezde postoje. Dakle, bacajući balast mišljenja stručnjaka na zemlju, Raul se popeo na tu planinu i oslobodio svoje misli.

I kažem da je bilo mnogo sati da je taj mladić podigao svoj glas na nebo. Nebeski svod, sunce, zemlja i more bili su svedoci mojih reči. Samo oni znaju kojim rečima sam prizvao svog Stvoritelja.

I posle nekog vremena, pao sam na zemlju bez snage. Na vrhu te planine ostao sam neko vreme kao mrtav.

Kada sam ustao, vratio sam se kući i čekao ono što je napisano: "Onome ko kuca, otvara se." I tako je i bilo.

Sin Božiji je čuo mladića i otvorio mu vrata. Tada se ispuni u mom telu da je napisano: "Onome koji veruje iz utrobe poteće izvor vode žive."

Posle ovih stvari, ja, Raul, nastavio sam svojim putem, i hodajući svojim putem sreo sam veoma posebnu osobu. Zvali su ga Profe.

Kao mladić profesor je otišao u Ameriku. Posle decenija vratio se u svoju domovinu punu slave, honoris causa, i svega toga, žetve njegove setve na latinoameričkim univerzitetima. Jednom u svojoj domovini, Profesor je ubrzo otkrio da da služi Bogu ne morate ići tako daleko; Samo okrenite ugao, pogledajte oko sebe i vidite ovce izgubljene na svim liticama.

Dirnut sudbinom tog mladića, Bog zna od koga, osuđen na smrt pod dejstvom otrova četiri prokleta slova: AIDS-a, Profe je otvorio vilu u centru svog rodnog grada, Malage, i stavio svoje sobe u službu mladih ljudi koji su, kao psi bez vlasnika, razmnožavali na ulicama. U toj kući su se sreli profesor i Raul.

Na kraju sam se vratio na svoj put. I jesen i zima te godine 76 je otišlo. Tokom sledećeg proleća profe i Raul su se ponovo sreli u Madridu.

Činjenica da je profesor bio u Madridu bila je zbog činjenice da je bolest otkrivena u njegovom mozgu. Njegovi neprijatelji su govorili da je to Božija kazna jer je protraćio svoje bogatstvo na one gubavce bez spasenja.

Svakako je operacija koštala bogatstvo, koje profesor nije imao jer ga je potrošio na te izgubljene ovce, a sada je siromah molio za pomoć.

Profesor je hodočastio kroz Madrid od vrata do vrata. Kada je ponovo sreo Raula, čovek je već izgubio broj. Prijatelji starih slavnih dana! Stvar je bila u tome da ni ovaj čovek nije očajavao. Ono što je osećao bilo je samo.

"A šta je sa tobom, Raul? Nemoj mi reći, nisi otišao na sastanak sa vojskom. A sada idete tamo u avanturu, jedan dan ovde, a drugi tamo. "

Čovek je bio sjajan. Bio je u pedesetim godinama. Srednje visine, veselog lica, latinskih crta. Zabavan razgovor. Uvek je izgledao nasmejano, "po lošem vremenu: dobro lice", rekao je. Nije pušio, nije pio. Nije bio oženjen. Velika strast njegovog života, jedina koju je ikada imao, bio je Hristos, i on je to priznao kao neko ko je veoma ponosan što ima najneverovatnije blago na svetu.

Naredne nedelje su razblažene u reci vremena. Profesor je nastavio svoj put krsta od vrata do vrata. U međuvremenu zlo raste u njegovom mozgu. I nosio je svoj krst na leđima bez ikakve druge utehe osim one koju je mogao naći u društvu dečaka. Tragedija i veličina tog čoveka me je impresionirala. Mnoge su bile priče koje su me impresionirale tokom mog postojanja širom sveta, ali nijedna nije imala tako odlučujući uticaj na moj život.

I ono što je moralo da se desi, desilo se. Jedne noći tog leta, od toliko šutiranja po madridskim avenijama, vratio sam se slomljen u svoju hotelsku sobu.

Na nebeskom svodu Pun Mesec je hodao svojom milošću; za zdravlje njegove svetlosti zatvorio sam oči.

Ubrzo su me probudila neka žaljenja. Verujući da su došli od učitelja izgubljenog u snovima, nastavio sam da spavam. Najzad otvorih oči i ugledah Profesora, sa pogledom izgubljenim u beskonačnosti, kako sedi na ivici kreveta. Kapljica krvi mu je tekla niz bradu. Profesor je govorio sam sa sobom.

Raul je pustio čoveka da govori. Majko Božija, tuga koja je ubijala profesora nije bila njegova bolest, niti je to bilo otkriće da njegovi prijatelji nisu bili svesni njegovog problema. Najveća tuga koja je imala njegovu dušu nije znala zašto ga je njegov Bog napustio!

"Da li je to cena života u službi, Gospode? Da li je to moja plata?" žalio se u svom neznanju da je Doktor u više teologija nego Sv. Avgustin i Sveti Toma zajedno.

Stiglo je leto '77; Preselio sam se na Ibizu. Ne mora sve na ovom svetu biti posao, avanture, greške, uspesi. Kada je Bog stvorio Nebesa i Zemlju, On je sravnio planine i postavio zelene livade na obalama prelepih reka kako bi ljudska bića mogla da se skinu do gola i posvete se bavljenju sportom živog života.

 

U to vreme sam stajao na liticama sa druge strane zidina zamka na Ibizi, gledajući u more. Tada je Sin Božji na polju mojih razmišljanja i razmišljanja posejao u moje srce divnu želju: da uživam u inteligenciji bez mere, da znam sve

I kao seme u dobrom tlu koje postaje drvo, ta želja je urodila plodom u mojoj duši. Tako sam jednog od tih dana ja, Raul, ustao, raširio ruke i zamolio Sina Božijeg za ono što sam najviše želeo da imam na ovom svetu:

"Duh inteligencije bez mere da zna sve stvari".

Moja vera stavljena u Njegovu Reč, moje poverenje u Njegovu Slavu, i nemajući sumnje u moje biće da je On taj koji je posejao da se sakupi u meni, kao što je napisano, "Ko je taj koji prvi daje da mora da tvrdi Boga?", Nastavio sam svoj put u nadi da ću dobiti Odgovor.

I tako je i bilo. Ubrzo nakon toga Sin Božji mi je obznanio svoj odgovor:

"Znaćeš sve, znaćeš sve", rekao mi je.

To se dogodilo u srcu Evrope, u naciji koju zovu Belgija.

Udario sam i otvorio mi se, pitao sam i to mi je dato. I, sa poverenjem u istinitost Sina Božijeg, nastavio sam svojim putem.

Tada se podiže veoma jak vetar. Služeći svom Stvoritelju, cela tvorevina je zgrabila dečaka za kosu, podigla ga, a kada je Raul otišao da otvori oči, našao se pod zemljom. Sledećeg dana dečak se probudio u kući svojih roditelja sa svojom starom Biblijom u rukama i pitanjem na umu: kako je Bog stvorio Svetost, nebeski svod, jednom rečju: Univerzum?

Tokom narednih nekoliko nedelja, Raul je pokušao da dešifruje Mojsijev hijeroglif. Sve uzalud! Bez obzira na to koliko je okrenuo Tekst, Raul nije mogao da pronađe Ključ koji bi mu omogućio da otvori taj pečat, uđe i vidi šta postoji s druge strane Vrata Svetlosti Postanka.

Ali jednog dana, vraćajući se iz Malage la Bela, dok se kroz prozore autobusa divio tom jesenjem nebu, Raul je ugledao Svetlost. Imao je Ključ Svetlosti u rukama.

Odleteo sam iz autobusa, otvorio vrata kuće. Majka me je pogledala s očekivanjem.

"Biću pisac, mama", izbrbljao sam bez razmišljanja.

"Seti se svoje braće kada budeš slavan", odgovorila je.

Ta žena nije znala da čita ili piše. Kako je velika tajna ljudskog majčinstva! Mudraci razbijaju mozak tražeći formulu industrijske proizvodnje Ajnštajna, Njutna i kolega, a Priroda dolazi i smeje se nauci koja pravi nepismenog za kamen mudraca.

Dakle, hiper-uzbuđen onim što mi je moj Bog upravo pokazao, zgrabio sam papir i olovku i počeo da brbljam prve reči inteligencije bez mere koje ispunjavaju ovu knjigu.

Da bih podelio to uzbuđenje sa svima koji čitaju ovaj uvod, rezimiram.

Tekst glasi:

U Početku je Bog stvorio Nebesa i Zemlju.

Zemlja je bila zbunjena i prazna,

i tama je prekrila lice Bezdana,

ali Duh Božji lebdio je nad površinom vode.

Bog je rekao; "Neka bude svetlost"...

Dakle, Stvaranje Zemlje se dogodilo u okviru stvaranja Sunčevog sistema. Razlog zašto je Bog izabrao region tame da stvori Sunčev sistem dat je u Drugoj knjizi Božanske istorije. Ovde je potrebno ući u Kako. U tom smislu, moramo govoriti o mikro velikom prasku.

Moramo shvatiti da stvaranje života po slici i slici Stvoritelja podrazumeva intelektualni rast; dođe vreme kada nije dovoljno da živi, želite da znate. Pitanje od milion dolara je, bez sumnje, da odgovori na to kako Bog održava Kosmos u stalnom širenju.

Da bi zadovoljio ovu potrebu, Bog je pozvao celu Svoju Kuću da prisustvuje, živi i usmerava, Stvaranje kosmičkog procesa na nivou mikro velikog praska, za koji je Bog uredio stvaranje Sunčevog sistema u predelu Tame, od kojeg ga je jednom stvorena Svetlost odvojila i "stvorio zvezde da odvoje Svetlost od Tame",  kao što je napisano.

Proces stvaranja astrofizičke materije – na svim nivoima, galaksijama, kuglastim jatima, zvezdanim sistemima, planetama – zasniva se na pretvaranju astrofizičke mase u kosmičku energiju i neposrednoj transformaciji ovog snopa, reke ili niza kosmičke energije, kako god želite da je nazovete, u astrofizičku energiju. Osnovna mehanika ovog kreativnog procesa velikog praska ima u razvijanju prostorno-vremenskog energetskog polja, koje čini funkciju kosmičkog transformatora, svojim zakonom. Ovo transformirajuće polje ima svog Stvoritelja u Bogu. Ovo s jedne strane.

S druge strane, sumnja u rođenu nestvorenu prirodu Sina Božijeg već je lebdela u vazduhu, i manifestovala se kao dovoljan uzrok rata među sinovima Božijim. To je bila Očeva dužnost takvog Sina, "istinskog Boga istinitog Boga," da otkloni ovu Sumnju jednom za svagda. Dakle, kada je Sunčev sistem stvoren, taj Sin, Prvorođenac i Jedinorodac Svog Oca, otvorio je usta i rekao: "Neka bude Svetost."

Ali pre nego što se to dogodilo, Bog je učinio nešto pomalo neshvatljivo.

Iz onoga što se čita, zaključuje se da kada je Sunčev sistem stvoren, njegov Stvoritelj je krenuo da ga uvede u oblast Nebesa. A pošto se u Drugoj knjizi ove Božanske Istorije dotičem ove tačke, nastavljam.

Da, Bog je preselio Sunčev sistem iz spoljašnjeg regiona polja galaksija koje nas okružuju u region nebesa, ali... On je ostavio zemlju u tami.

Kao da je to planeta koja ne služi ničemu, kosmički abortus napušten u Ništavilu, Bog je ostavio Zemlju njenoj sudbini u "Ponoru prekrivenom Tamom" s druge strane Granica Kosmosa.

Znajući, kao što znamo, da je svako astrofizičko telo transformator gravitacije u fizičkim silama (toplota, elektromagnetno polje, kosmička energija ...), kada se Zemlja odvoji od solarnog gravitacionog polja, životni vek Zemlje bi bio jednak vremenu koje je potrebno da njen centralni transformator potroši svoje gravitaciono polje. Znajući takođe da je Tama koja prekriva Ponor sa druge strane okeanskih granica galaksija poreklo slobodne materije koja leti iznad Kosmosa i pada preko astrofizičkih sistema proizvodi magline, Nove i Supernove, zaključuje se da kada Zemlja potroši svoje gravitaciono polje, zaključuje se da kada Zemlja potroši svoje gravitaciono polje,  pad masivnih tela na njenu površinu bi na kraju doveo do njegovog uništenja.

Autor Božanske Knjige je stoga bio u pravu kada je napisao: "Zemlja je bila zbunjena..."

Ali Bog voli Svoju Kreaciju i nijedan njen deo nije prepušten njenom uništenju. Dakle, kada je Zemlja već osetila da tone u Bezdan, efekat smrti kolapsom njenog geonuklearnog Srca, njen Stvoritelj, vodeći svu svoju decu nazad u "Ponor prekriven tamom", vratio se sa Nebesa. I gledajući svog Sina, njen Jedinorodni pođe napred, i otvorivši Svoja Usta neka se čuje Njegova reč "Neka bude svetlost". Ono što se odmah dogodilo je sledeće:

Jedan: Kontrolisano umnožavanje gustine po astrofizičkoj kubnoj jedinici Zemljinog gravitacionog polja. Poreklo ovog kontrolisanog umnožavanja je priroda božanskog bića.

Dva: Vertikalno ubrzanje radnih revolucija Zemljinog geonuklearnog transformatora. Iz čega je izvedeno rotaciono ubrzanje Globusa oko svoje ose, i astrofizička implozija Jezgra u poreklu toplote Planete.

Tri: Globalno termodinamičko uzdizanje geofizičkog tela, koje se iz plašta proširilo na površinu i proizvelo fuziju primarne kore.

Četiri: Likvefakcija primarne kore pod dejstvom fuzije spoljašnjeg globusa i proizvodnje primarne atmosfere. (Hemijska priroda Zemljine atmosfere, sui generis među onima iz njene planetarne porodice, predstavlja alternativni problem koji neću dotaknuti na ovom mestu, ali na koji ću se vratiti u dogledno vreme).

Pet: Kada je transformacija gravitacionog goriva u toplotu završena, Zemlja se vratila u ruke prirode, prilagođavajući svoje nove promene zakonu inercije:

1. Usporavanje radnih revolucija geonuklearnih transformatora.

2. Pad u brzini rotacije planete.

I 3. smanjenje temperature globusa.

To su bila prva tri vidljiva efekta.

Ova tri efekta bila su uzrok novog niza efekata. Prvi od ovih novih efekata bilo je hlađenje spoljašnje površine globusa, što je ipso facto postavilo kamen temeljac za stvaranje spoljašnjeg geofizičkog prstena, litosfere. Takođe možemo govoriti o očvršćavanju sekundarne kore. Ukratko, ovo je već po ukusu. Kada odemo dublje, imaćemo vremena da ih razlikujemo. Krećući se malo napred, recimo da je litosfera za globus ono što je sekundarna kora za litosferu. Ukratko, sekundarna kora je spoljni sloj litosfere. Sekundarna kora je bila, dakle, prvi litosferski sloj koji se očvrsnuo.

Šest: Kontinuirano snižavanje geofizičke temperature do starog početnog stanja, koje nikada ne bi dostigla, izazvalo je očvršćavanje sekundarne kore i stvaranje litosferskog prstena.

Geofizička arhitektura je nastavila da upotpunjuje svoje telo rođenjem drugog prstena, plašta, čije je hlađenje zatvorilo izvor toplote iz kojeg se do tada hranila primordijalna atmosfera kako bi sačuvala svoje prirodno stanje.

Hlađenje spolja u unutrašnjost Globusa logično je moralo da pretvori litosferski prsten u zid poništavanja prenosa toplote iz Jezgra u Atmosferu. Dakle, termički izolovana od jezgra, temperatura atmosfere pala je vrtoglavom brzinom koju je izolacija nametnula. Njegova zapremina se zamrznula. Rezultat je bio transformacija atmosfere u ledeni pokrivač koji je pokrivao sferičnost planete od severnog pola do južnog pola tokom popodneva prvog dana.

Ovaj plašt od leda je svetlost u reči prvog dana.

Moje prvobitno uzbuđenje zbog otkrića ovog prvog niza događaja sprečilo me je da zastanem bilo koje vrste. Tražio sam i to mi je bilo dano; Budućnost se odvijala pred mojim očima sa ovom "Svetlošću" pod čijom ću radošću hodati do kraja svojih dana na Zemlji.

Ali ako je ovo otkriće izazvalo moje intelektualno uzbuđenje, kada sam pogledao Četvrti dan, nisam mogao da obuzdam svoje divljenje prema inteligenciji Autora ovog Božanskog Hijeroglifa.

Sukcesija događaja koji su se dogodili drugog i trećeg dana zapisana je u knjizi Stvaranje univerzuma prema Postanku. Četvrti dan je Dan čuda nad čudima. Tekst kaže: "Bog je stvorio zvezde da odvoji svetlost od tame." I on takođe kaže da je "stvorena Svetlost odvojila od Tame". To jest, Bog je stvorio Zemlju s druge strane zvezda, a kada ju je obukao u svoj ledeni omot, dao joj je svoje mesto u Sunčevom sistemu.

Niz događaja opisanih u Stvaranju Univerzuma prema Postanju se dešava tokom Drugog dana; naime, reaktivacija Zemljinog jezgra, sublimacija spoljašnjeg sloja ledenog plašta, njegovo raspadanje na dva bloka, i stvaranje majke okeana kao rezultat odmrzavanja kao rezultat porasta temperature planete. Plod ovog dana bio je stvaranje sekundarne atmosfere, koja odvaja vode ispod nebeskog svoda od voda iznad nebeskog svoda.

Trećeg dana došlo je do konačnog uzdizanja kontinentalnih šelfova i kolonizacije njihovih zemalja od strane Biljnog carstva, čiji su koreni bili u koritu Majke Okeana. Evolucija drveta života vrste činilo se da je već u toku kada je Sin Božji ponovo izašao pred svim Svojim Domom i otvorivši Svoja Usta, rekao: "Neka budu zvezde na nebeskom svodu da razdvoje Svetlost od Tame."

Nebesa, na svoju Reč, šire se i preuzimaju Konfiguraciju Sazvežđa koju su imali od tada do danas. Ergo, ako je iko od dece Božije još uvek bio bolan sumnjom u istinitost Prvorođenca Božijeg, "Istinitog Boga Istinitog Boga, rođenog od iste nestvorene prirode kao i Otac", pred takvim prikazom Sve-Sile da je Sumnja zauvek potpuno raspršena. Astrofizičke posledice koje proizilaze iz ove konfiguracione ekspanzije naših nebesa biće proučavane u odgovarajućoj knjizi.

Lično, sa 21 godinom, nisam mogao biti ispunjen divljenjem prema Stvoritelju hijeroglifa iz Postanka, čiji je pečat ostao neprobojan pred svim genijalcima svih vremena. Njegovo sveznanje i Njegova spasonosna mudrost su me zaveli, očarali, divili mi se. I konačno, bio sam u tom stanju nemerljivog intelektualnog uzbuđenja kada sam pozvan da ispunim svoje vojne dužnosti.

U novembru iste godine pridružio sam se mornarici. Tokom sledeće zime, proleća i leta Sin Božji mi je pokazao sve što se tiče Božanskog Prava, Pravde Spasenja, temelja Izbavljenja. Ukratko, hrana o kojoj je On rekao: "Imam hranu koju vi ne znate".

Pa, leto je prošlo i jesen je došla. Jednog dana te jeseni bio sam zatvoren u vojnom zatvoru u Ferolu da odslužim kaznu od dva meseca i jedan dan, kao kaznu za vreme koje sam proveo kao begunac. Dok sam bio u ćeliji, Sin me je upoznao sa Ocem, i On mi je pokazao šta je imao u Svom Srcu: Nadu Univerzalnog Spasenja koju je On začeo na početku vremena.

U stvari, samo je jedan čovek zgrešio, a njegov greh, podložan domino efektu, proširio se po celoj površini zemlje. Dakle, uzdižući Svog Sina na presto Univerzalnog Suda, On Ga je ponovo proslavio dajući Mu sva ovlašćenja Vrhovnog Sudije Njegovog Carstva, među čijim ovlašćenjima je Presuda Optuženih, u ovom slučaju Univerzalno Oproštenje na osnovu Prava na Izbavljenje koje je On stekao za ljudsku rasu.

Jer nudeći nam pravdu vere, svi narodi rođeni pre Hrista bili su lišeni Njegove milosti; a ipak su svi narodi bili predani smrti za greh jednog čoveka. Dakle, živevši u istom neznanju koje nas je sve učinilo dostojnim blagodati, zbog neophodnosti Hristove smrti, naši roditelji su bili lišeni spasenja.

Ali Bog, u Svojoj čudesnoj Pravdi, uzdižući Svog Sina za predsednika Vrhovnog suda Pravde Njegovog Carstva, dao Mu je beskrajnu i večnu moć da izrekne Sud po duhu i istini. On može da prilagodi svoju konačnu presudu proročanstvu zasnovanom na našoj zloći, ili zdravlju Njegovog mira kao nagradu za našu veru za verovanje da On može da vrati sve duše u njihovo prirodno stanje dobrote. Naša dobrota leži u verovanju da se čovek nikada ne bi udaljio od svog Stvoritelja da izdaja zmije nije bila umešana između Boga i čoveka. Naša pobeda: da napišemo na stranicama Univerzalne Istorije u šta verujemo, sa našim delima koja daju telo argumentu odbrane.

 

Otprilike u to vreme umro je rimski biskup. Usledio je drugi. I 33 dana kasnije njegov naslednik je umro. Mrtvog čoveka je nasledio Jovan Pavle II.

Otprilike tih istih dana Sin Božiji obznani mi sadašnju volju Oca Svoga:

"Ovo je sadašnja volja Božija", reče mi:

Neka sve crkve budu ujedinjene u jednu te istu."

Sin Božiji me je odmah indoktrinirao u prirodi participativnog duha Reči, u kojem sva deca Božija imaju svoj rast. Jer, odgovarajući Bogu u akciji i otvarajući prostor za Svoju decu, On obdaruje Svoja stvorenja svim neophodnim sredstvima za njihovo ostvarenje. Otuda je poslušnost početak natprirodnog rasta Njegovog Carstva.

 

SVETSKA REVOLUCIJA ANE i KRISTA RAULA

 

Tada se desilo da kako se približavao Božić 1978. godine, pitanje je počelo da se otvara u mom duhu; i kako je dobijao sve više i više prostora, preuzimao je i moje noći, do te mere da se nisam usudio ni da zatvorim oči. Pitanje koje se naselilo u mom biću imalo je svoj koren u nadi u univerzalno spasenje koje su mi Bog i Njegov Sin pokazali. Šta sam bio spreman da dam za to univerzalno oproštenje?

Moja duša!! To je bio moj odgovor.

Ali jedna stvar je reći, a druga je da se uradi. Ljubav bez činjenica, šta je to? To napuštanje će biti dokaz ove ljubavi, onda samo napred. Da me je s druge strane čekao i veoma gust mrak. Odluka je bila moja.

I odlučan, prešao sam ta vrata.

Zaustavio sam se u Madridu, sa tom malom knjigom, "Svetlost, istina i život", napisanom rukom tokom ta dva meseca i jednog dana. Pridružio sam se Hrišćanskoj izdavačkoj kući. I kroz vrata sam ušao, izašao sam.

Iz Madrida sam skočio u Zaragozu. Dočekan od strane prijatelja u svojoj kući, neznajući sebe i svoju porodicu o mom vojnom statusu, ali oduševljen što sam sa njima tog Božića, sedeo sam i meditirao na Plaza del Pilar. Događaji u protekloj godini dali su mi novo značenje. Šta sam sada da radim, gde da idem?

U tim danima duboke egzistencijalne meditacije, moja radost je postala beskonačna kada mi je Bog dao "kamenčić sa imenom napisanim na njemu da samo onaj koji ga primi zna." To je bilo za mene. To je bilo moje. Pročitao sam: "Hriste Raul."

Dakle, skačući iz Saragose u Pariz, i iz Pariza u Madrid, 1979. i 1980. godine, spremao sam se da se vratim u Pariz kada me je "moj Otac koji je na nebesima" zaustavio.

Kćer Božija, po imenu Ana, bila je napadnuta od strane Smrti. Smrt se već spremala da ga uzme, ubijajući sa sobom Odgovor koji je donela sa sobom, naime, Bog je dao svoj blagoslov Svetskoj Sveznajućoj Revoluciji, koja će dotaknuti sve grane drveta znanja, učiniti da Društvo Punine Naroda skoči od modela utemeljenog u antici.  i pokupio Modernost, u Društvo zasnovano na Večnim i Nepokolebljivim Principima na kojima je Bog izgradio svoje Carstvo.

Hristos Raul pruži ruku Ani, oslobodi je iz zagrljaja Smrti, i kao golub probodena strelom neprijatelja, smrtno ranjena, ali ne i smrtonosna, jednom izlečena od rane otvara krila i vraća se na nebo u slobodi, tako je i Ana nastavila svoj put do Časa kada će Volja Božija ispuniti zemlju,  i pozivajući svoje sinove na Konačnu bitku, on će ih ponovo okupiti. To su, dakle, neke od stvari koje će se desiti u godinama koje dolaze.

Ujedinjenje svih hrišćanskih crkava oko katoličkog debla;

raspad Ruske Federacije i konverzija Moskve;

Pad Brisela i Berlina;

Izumiranje religija: islam i hinduizam;

Nezavisnost Tibeta i komadanje Kine i Indije na mnoge države sa svojim narodima;

Izumiranje naučnog ateizma i revolucije medicinskih nauka i energetskih nauka;

Pad Korpusa bezbednosti UN i stvaranje drveta punine naroda sa univerzalnom jurisdikcijom protiv rata i diktatura;

Ukidanje svih kruna, evropske, afričke i azijske;

Stvaranje Zajednice latinoameričkih država i umnožavanje Brazila u različite države sa svojim narodima;

Stvaranje globalnog pravosudno-policijskog korpusa za borbu protiv kriminala i međunarodnih kriminalnih organizacija;

Svetska poljoprivredna revolucija: izumiranje biljaka duvana, kokaina i marihuane; kontrola kafe, vinove loze i maka;

Pošumljavanje planete;

Kraj komunizma, u svim njegovim oblicima, političkim i ideološkim;

Pristupanje Države Izrael Vojnom savezu Punine hrišćanskih naroda;

Pristupanje Sjedinjenih Američkih Država Međunarodnom krivičnom sudu;

Napuštanje destruktivnih energija planete: nafte, uglja i gasa;

Evolucija država prema upravama koje podležu dužnosti poštovanja porodičnih prava;

Evolucija gotovine i papira do digitalnog novca i podvrgavanje njegovog kretanja telu pravde;

Slobodan pristup za sve muškarce univerzitetskom obrazovanju i sredstvima za razvoj njihovih kreativnih sposobnosti;

Stvaranje tri međunarodne afričke zajednice: Bela ili Južna Afrika; Crna ili Srednja Afrika, i mediteranska Afrika: slobodna od evropskih, azijskih i američkih monopola i oligarhija.

 

Posle ovog perioda od dve godine hodanja u tami, i znajući da je moj Čas još uvek daleko, moj Bog se oprostio od žene koja mi je pružila svoju ruku da stignem do Pariza.

Nakon što sam se zaključao u knjigama naredne tri godine, uzeo sam ženu, koja mi je rodila sina. Ja, Hristos Raul, uzeo sam ženu i dete i preselio se na Krit, gde sam na vrhuncu 86. godine, pokrenut Duhom, bacio svoju staru Bibliju u vatru. Izranjajući iz tog ognja, Sin Božji mi je pokazao Istoriju Nestvaranja, Beskonačnog, Večnog, i Boga koji je od početka nestvaranja bio Metafizički Uzrok Kosmosa, a zatim, formiran Mudrošću, kao što je zapisano: "Ja sam Bog, Ja sam jedini stvoren, i posle mene neće biti drugog."  postao Fizički Uzrok Novog Kosmosa: Njegovo Stvaranje.

"Zapišite sve što vam je pokazano", rekao mi je Gospod Isus. Ja, Kristo Raul, sam to učinio.

Vrativši se u kuću mojih roditelja, ostavio sam ženu i njeno dete sa njima; Skočio sam u Pariz, iz Pariza u London, iz Londona u Jerusalim, i iz Jerusalima u Madrid. Ovde mi reče Car Neba: "Pošalji ženu i sina njenog u kuću otaca njenih, jer njena kuća neće imati udela u tvojoj kući." Ja, Kristo Raul, sam to učinio.

Vratio sam se u London, nastanio se u Finsburi Parku, gde ga je posetila Majka Hristova, otvarajući mi oči za ono što je sadržano u njegovom Srcu: "Srce Marijino".

Pošto je napisala sve što je Majka Isusa Hrista čuvala u svom Srcu od dana njenog Vaznesenja na Nebo, i čim sam počeo da uživam u pobedi, Smrt je pogodila kuću mojih roditelja.

Ostao sam u Madridu; kako nije bilo dobro za mene da budem sama, Bog mi je dao druga, koji je začeo ćerku, ali Bog mi je rekao: "Izlazi iz njene kuće, jer tvoja kuća neće biti brojena od nje." Učinio sam to. Vetar se pojačao, a ja sam prešao okean; Ostao sam u Meksiku mesec dana, a devet meseci u Sjedinjenim Državama. Po povratku, nakon smrti čoveka koji me je doneo na svet, vratio sam se na Krit, gde sam ostao godinu dana.

Posle ove godine vetar se ponovo pojačao i odveo me iz Atine u Beč, Prag, Budimpeštu, Bratislavu, Berlin, Kopenhagen, Stokholm, Helsinki, Oslo i Rim, gde sam proslavio dvestenijum Hristovog rođenja. Ali moje vreme, iako se približavalo, još nije došlo.

U zoru Novog dana vratio sam se u kuću u kojoj sam rođen, i dobio sam na posao. Dok sam to radio, u moj život je ušla žena, i Bog mi je rekao: "Po njoj će ti se obrojati kuća", odveo sam je sa sobom u Berlin. Ali žena je bila u iskušenju đavola, i dozvolila je da bude zavedena. Tražeći moje uništenje kako bi sahranio ovu Božansku Istoriju u prašini vremena, Đavo je iskoristio ženu da ubrizga u moju dušu otrov mržnje koja je vapila za krvlju. Ali Bog mi reče: "Ne prolivaj krvi; ali ako dotakne tvoju, bićeš oslobođen njene krvi." Poslušao sam. Otpustio sam ženu i poslao je sa decom u kuću njenih roditelja.

Ležeći na zemlji, ostao sam tri i po puta. Kada sam se oporavio, videh Cara nebeskog na čelu Doma sinova Božijih, Doma Gospodnjeg i Sionskog, koji je dolazio da osvoji za Carstvo Božije Punoću naroda ljudskog roda, i obratio mi se, reče mi: "Ustani, sine, i pošto nisi prolio krvi neprijatelja svojih,  bez krvi ću izbaviti svet, a vaša deca će svedočiti pred narodima da sam ja taj koji je to učinio: biće svetske revolucije, neće biti svetskog rata! Ohrabri se, sine, i budi jak, jer tvoj Čas je blizu."

Ustao sam, i ispunjen duhom uzviknuo, "Neka se svet probudi u Istini."

 

Bilo je to 2014. godine kada mi je, u nepravednom suđenju, oduzeto sve što sam voleo na ovom svetu; Pitao sam Boga, mog Spasitelja, za pravdu, i oslobađajući me od tame On me je odveo nazad u kuću mojih roditelja, gde sam bio ojačan.

Na vratima proleća 2016. pratio sam svog kralja tamo gde je sve počelo, Galiciju, Ferol. I otvorivši oči, pročitah: "Budi revnosan i kupi od mene zlato koje je napravljeno u vatri, i kupi sebi nove haljine." Zapanjen onim što sam pročitao, znao sam da je pre početka Camino, On već znao kraj. I ne samo od tog dana, već od početka vremena On je već znao prirodu načina na koji je Osvajač, Njegov Sin, trebalo da živi.

Skupljajući snagu, kupio sam zlato Njegove Reči. I čuh Glas Boga Oca Svemogućeg, koji govori, "Neka se ne nađe mesto na zemlji za đavola."

Stigavši u Saragozu, gde mi je obećana pobeda, hteo sam da nastavim svoj put kada me zaustaviše moj Kralj i Otac i rekavši: "Carstvo Božje je takođe kao kralj koji ostavi svog malog sina na čuvanje slugama svojim i ide u rat protiv svog neprijatelja. Kako vreme prolazi, kraljev sin odrasta i osećajući se snažno, ne čekajući očev poziv, odlazi i pridružuje se svojoj vojsci. Neprijatelj prepoznaje u njemu kraljevog sina i juri na njega i smrtno ga ranjava. Kralj naređuje da se njegov sin skloni sa bojnog polja i ostavi na brigu majke dok mu rane ne zacele."

Evo me na Plaza del Pilar; jer je u meni Duh Inteligencije da pozove svu decu Božiju na konačnu bitku za Slobodu Punoća naroda ljudskog roda, i tako se ispuni Volja Božija, kao na Nebu na Zemlji, da ne nalazeći mesta u Svojoj Tvorevini Zli bude bačen u Pakao pripremljen za njega i njegovu braću na dnu Bezdana prekrivenog Tamom.

A oni koji su služili Đavolu i tražili da unište Osvajača, evo, ja neću stajati ni pred kim i pred vratima rajskim, nego protiv njega, da i oni koji stoje između čoveka i Boga, ustaću sa slobodom slave Osvajača, i tamo će svako biti osuđen za svoj zločin.